Žene u magiji – trans Rusalja

jasna 16/07/2011

PADALICE IZ ISTOČNE SRBIJE  U KONTAKTU S DUHOVIMA I DEMONIMA

Već više od dva veka etnolozi iz celog sveta radoznalo  dolaze u istočnu Srbiju.  Sa sobom vode svite novinara i fotoreportera tragajući za Rusaljama.  Ženama koje s vremena na vreme padaju u trans  u kome dobijaju moć čitanja prošlosti, predviđanja budućnosti… Pa čak i kontakta sa mrtvima.

Ali i pored toliko istraživanja posvećenih ovom, još jednom fenomenu koji se može svrstati u magijsku vlašku kategoriju ljudskih demona sa natprirodnim moćima, o Rusaljama se još uvek premalo zna. O  njima je doduše napisano mnogo knjiga. Proučavane su na raznim savetovanjima lekara i naučnika  još od vremena Prvog svetskog rata. Precizno međutim još nije utvrđeno šta u je u stvari običaj Rusalja ili odakle on vodi poreklo. Rasprave  se vode i o vremenu njegovog održavanja  kao i o samim učesnicima obreda.

 

PRE ČUDESNE PRIČE O RUSALJAMA, JEDNA TEK NEŠTO MANJE ČUDESNA INFORMACIJA :  POTRAŽITE OD SVOG PRODAVCA NOVINA ZA SAMO 29 DINARA

NOVINICA – BAKINI RECEPTI ZA SREĆU-  U PRODAJI VAS ČEKA SVAKOG  5. U MESECU

NOVINICA – BAKINI RECEPTI ZA ZDRAVLJE- U PRODAJI VAS ČEKA SVAKOG 25. U MESECU 

U stručnu literaturu Rusalje su prvi put upale zahvaljujući M. Majszneru i njegovom članku provokativnog imena “Dubočke Rusalje – poslednji tragovi kulta Velike majke Bogova”. Koristeći kao ključne glagole orgijanje, šamanizam, trans, ekstaza, buđenje, mediji, Majszner je zagolicao maštu i najrealističnijih tipova i posredno ih uveo u vlaško selo Duboka blizu Majdanpeka.

Kasnije je zapisano da se ritual Rusalja na nekim mestima izvodi u vreme Duhova i tada ga zovu “Kraljice”. Ponegde na Božić pod imenom “Koleda”, a u nekim krajevima žene padaju u trans o svake Zadušnicama na svečanostima koje zovu “družičalo” ili “ružičalo”. U većini vlaških sela međutim Rusalje se vezuju za Svete Trojice i celu nedelju posle Duhova nazivaju Rusalija.

U to doba  Vlasi svoje žene sa  kojima inače svakodnevno sedaju za sto, odlaze u krevet, sa njima muzu krave ili žnjeju, smatraju natprirodnim bićima. Po verovanju, u njihova tela dan pred Svete Trojice useljavaju se vile dugih kosa  sa dušama rano preminulih devojaka. Obične seljanke, domaćice ili sekretarice postaju demoni sa kojima se može kontaktirati samo sedam dana godišnje – od utorka pre Trojice do kraja tog praznika. Iako po verovanju Rusalje opsedaju ljude koji u ovoj nedelji spavaju na zemlji, iz narodnih priča se ne može utvrditi da one čine zlo.

Rusalje ili rusali po zapisu dr Vidosava Nikolića Stojančevića, bili su nazivi za duše pokojnika, uglavnom dece ili mladih. A

često je to i narodno ime i za vile ili mitska, nadzemaljska ženska bića u beloruskoj mitologiji. Nasuprot njemu P. Šafarik tvrdi da Rusalja potiče iz tradicije starih Slovena, gde je ona obožavana boginja reka i potoka.

Vlasi ne razmišljaju međutim ni o poreklu imena Rusalja. Oni znaju da je njihovim ženama “od Boga dato da proriču” i da kada je suđeno, deluju na tok života ljudi. Uz to su svesni da među njima postoji hijerarhija moći koju opet određuju one više sile koje ih i obdaruju vančulnim moćima. Svaka od žena koja tokom godine pada u trans može se smatrati boljom proročicom. Za Vlahe one su na neki način mediji prozvani da iz tog besvesnog stanja prenose poruke svojim bližnjima i široj zajednici. Iz transa se bude nesvesne šta su govorile i ne sećaju se šta im se desilo.

 

Krajem prošlog i početkom ovog veka etnolozi su u istočnoj Srbiji  zabeležili ritualne transeve u homoljskom selu Duboka. Tadašnji lekari tumačili su ovu pojavu kao snažnu autohipnozu ili posledicu histerije i nervne iscrpljenosti. Danas se ona sreće samo kod pojedinih, očigledno posebno obdarenih žena i mada ne po pravilu, pada u iste one tradicionalne praznike kao i u prošlim vekovima.

Slučaj Radmile Novaković

Radmila Novaković iz zaseoka Vojvodani kod Donjeg Milanovca, već treću deceniju pada u trans. Po sećanju njenog muža Sande u početku je trans dolazio na svaki mlad mesec ili crveno slovo u kalendaru, da bi se kasnije pojavljivao sve ređe i sa blažim manifestacijama drhtanja i čudnog ponašanja. Ali je u isto vreme postajao dugotrajniji i delotvorniji.

Radmila danas pada u trans samo leti na Svete Trojice i  zimi na Svetog Jovana mada su njene moći jake i između tih svetkovina.

– Ne znam  ni kako ni zašto sam odabrana ali moram da pomognem svakome ko od mene traži rešenje za zdravstvene, ljubavne ili bilo koje druge probleme. Iako mnogo patim a posle transa sam danima potpuno bespomoćna, ovo osećam kao svoju dužnost, kao iskupljenje – kaže Radmila. – Ranije nisam htela nikoga da primam pa sam se mnogo mučila. Sad znam da i gušter koji gmiže do kamena čini to jer ima svoje muke.

Kada je ovih Trojica bila u transu, oko nje  je bilo okupljeno mnogo ljudi. Neki su u sumrak tražili odgovore na pitanje iz ovozemaljskog života a mnogo je i onih koji su ostali do kasno u noć kako bi preko Rade kontaktirali svoje mrtve. Za tu priliku ne donose sveće što bi bilo uobičajeno, već cveće. Buketiće ostave  pored svog medija i mole se da Radmila na postavljena pitanja da odgovore. Ako uspostavi kontakt, a kako kažu oni  koji stalno prisustvuju ovim seansama, to joj obično uspeva, slede scena od kojih se diže kosa na glavi.

Najbliži rođaci razgovaraju  preko Radmile sa svojim davno preminulim članovima porodice. Iz razgovora se može videti da pominju detalje za koje zaista niko ne  bi mogao da zna. Toliko su inti-mni. Retki su oni koji svoje mrtve  pitaju samo jesu li zadovoljni  ritualima koji im živi posvećuju da bi na onom svetu imali mir. Skoro svako ko se upusti u ovu avanturu ima neodoljivu potrebu da sa mrtvima podeli svoje ovozemaljske jade. Da iskupi grehe, da se pohvali  U trenutku, razgovor postaje tako prisan da se prisećaju i svojih davnih uspomena. Živi govore, slušaju kroz Radina usta ono što im preminuli odgovaraju, a potom plaču ili se smeju.

Radmila u transu ostaje po nekoliko sati. Najsrećnija je kaže kada za to vreme može dati odgovore bolesnima o uzroku njihovih nevolja, nekoga upozori na  opasnost koja mu preti i da mu savet kako da je prevaziđe. Zadovoljna je i kada prokuži ko su vinovnici nekog opšteg zla, zbog čega to čine, i kako se mogu sprečiti.

Ali sve to Radmila Novaković, kao uostalom i sve Rusalje sazna tek nakon povratka iz transa. Živi joj prepričavaju šta je  sve rekla i kome je našta ukazala. Sama se ničega ne seća. Ali joj je vremenom dopušteno da sa  velike misterije koju redovno preživljava skloni bar delić neprozračnog plašta.

Desilo se to na Svete Trojice 1997.  godine. Radmili  su, već dobro poznatu u celoj Timočkoj krajini, toga dana u posetu pristigli i predstavnici medija. Sasvim slučajno a ne da bi o njoj napisali senzacionalistički članak. Nisu se ni predstavili ko su. Ali su je nakon pitanja o svom ličnom životu tokom transa, zamolili da kaže ko to iz nje u opsednutim stanjima govori.  Radmila je pomenula tri devojke. A potom se svaka od  njih predstavila kao Janja, Marija i Sanzijana.

Sutradan Radmili je očigledno dozvoljeno da prodre u sopstvena podsvesna stanja. Novinari su joj ponovo došli u posetu. I zauzvrat što su joj otkrili bar deo tajne kojom se tako dugo mučila,  ispričala je svoju, ispostavilo se vrlo tešku životnu priču.

Radmila se udala rano. Sve što je želela bilo je da sa svojim mužem Sandom izrodi zdravu i lepu decu. Ali sudbina joj to nije dozvolila. Ili  bar ne  pre nego što ispuni pred nju očigledno planirane i postavljene zahteve. Tako je Rada izgubila petoro  dece. I bila je neutešna.Nakon toga međutim rodila je sina koji je preživeo. I taman kada je pomislila da joj se bog smilovao, dete joj oboli od dečije paralize.Tražila je lek svuda. Šestogodišnjak je izazivao sažaljenje mnogih lekara u Srbiji ali pomoći nije bilo.

I dok ga je gledala kako u kući polako umire u Radi se nešto jako budilo.  Nije znala šta je to. Samo joj je muž pričao kako je s’ vremena na vreme kao bez svesti odlazila u obližnje šume da bere bilje. Vraćala se i bez reči sedela u kuhinji dok ga ne bi razvrstala.  A potom bi nastavljala sa kućnim poslovima kao da joj se  ništa nije desilo.

Neku godinu kasnije rodila je dvoje dece, sina i ćerku koji su joj i danas dika. S’ vremena na vreme međutim počela je da pada i u trans. Čak se i njena deca sećaju kako bi majka počela da se trese a potom da sa sebe čupa kosu, da se grebe i samopovređuje.

– Protiv toga ništa nismo mogli sem da budemo uz nju i pripazimo je da sebi ne učini ništa loše – kaže i muž Sandi inače građevinski tehničar zaposlen u firmi u Boru.

Tek kasnije Radmila je shvatila da na svaku pojavu mladog mesec pada  u trans, da iz njega  proriče i da se očigledno svrstala u već vlasima dobro poznatu kategoriju, Rusalja. Prihvatila je svoju sudbinu. Trans se s’ godinama proredio. Jedno vreme opsedao je samo na praznike. A sada isključivo leti pred Svete Trojice i zimi na Svetog Jovana. Radmila je mirna. Više se ne boji. I napadi su usahnuli do slabih trzavica. A ona zna šta joj valja činiti u životu.

Opsenu koju od duša tri preminule devojke doživljava u transu Radmila Novaković, pominje  i Dragoslav Antonijević u svojoj knjizi “Ritualni trans”. Opisuje je kao moguće stanje svake zdrave osobe na koju su jak uticaj izvršile kultura i religija društva u kom je odrasla.

Istražujući pojavu Rusalja, Antonijević beleži da na Duhove u trans padaju i deca u kolevkama pa čak stoka. “Žene koje ovde padaju u trans tugiju od  ranog proleća i ne mogu se oteti čudnovatoj psihozi koje im sugerišu legende  u koje je ovaj svet istinski verovao”.

I sam obred koji se na Trojice izvodi u vlaškim selima jedinstven je po muzici i igri koje ga prate. Rusaljama je predodređeno da u trans padnu pred masom. Možda zato što tada kraće traje i manje je bolan jer im odmah prilaze tri “kraljice” i tri “koledara” (devojke i momci iz sela). I dok gajdaš svira oni povedu kolo cupkaju oko padalice udaraju je maramom i polivaju vodom, pelinom, belim lukom i sirćetom. Po zapisu starih etnologa, pre nego što se kolu pridruže i momci, jedan od njih Rusaljku u transu tri puta prekrsti nožem iznad vrata.

Posle niza ceremonija nose je na reku gde opet dobija pelin, beli luk i vodu. Lagano se vraća svesti i pridružuje se kolu. Taj trenutak tumači se kao katarza, trijumf nad mukama, vaskrsenje i pobedu dobra.Tako prolazi i osećaj sete, straha i neraspoloženja koje Rusalje  osete nedeljama ranije i ne mogu dočekati Duhove i trans koji ih os-lobođa muka. Tek nakon toga smirene su tokom cele naredne godine.

U svojoj knjizi Antonijević prenosi i slikovit opis jednog publiciste iz 1939. godine: “Na vrh velike livade prolomio se vrisak jači od zvuka svih bubnjeva gajdi i pesama. Prva je Rusalja pala u trans. Stare žene krše ruke nad njom, baju. Rusalja se propinje da zagrli neznanog koga vide samo njene oči. Kad oseti da su ruke prazne, ona počinje da vrišti, bacaka se i čupa kosu. Najstarija bajalica stiska joj grudi i kao da je sišla sa ulja starog majstora koje prikazuje satanski zanos veštica, čas je zabrinuta zbog vriske i grča čas tajanstveno nas-mejana uživa u mukama mlade padalice. Padalica tiho šapuće i doziva mrtve”.

Ova moć Rusalje da uspostavi odnos sa umrlima poredi sa spiritualističkom seansom u kojoj je padalica medij između živih i mrtvih.  Ali i Antonijević kao i drugi etnolozi razlikuje trans Vlajnji koju neki duh poseti i opseda, od transa šamana u kome čovek odlazi kod duhova i kada šaman u transu gospodari njima. Šamanski trans je voljni, svestan a rusaljski je nevoljni, opsednut.

(odlomci iz knjige „Vlaška magija 1“ Jasne Jojić)

KAKO DO KNJIGE

Originalne knjige „Vlaška magija 1“, „Vlaška magija 2“, „Čuda vlaške magije“, „Magija biljaka – i lek i amajlija“, „Magijski kalendar za crvena slova“, „Magijski kalendar za srećne dane“ i sve druge knjige čiji je autor Jasna Jojić naručuju se na telefone: 065/ 216-416-0  i  011/ 2452- 019 i kupuju na kiocima „Future plus“ i u „Maxi“ i „C marketima“, a u Crnoj Gori u objektima Rokšpeda i megamarketima. Knjige Jasne Jojić koje se prodaju preko internet sajtova, na uličnim tezgama i sajmovima i u STR prodavnicama,… su pirati – falsifikati i u njima nećete čitati originalne tekstove.

OBAVEŠTENJE

Sadržaj sa ovog sajta  ne sme se kopirati ili reprodukovati u bilo kom obliku, elektronskim ili mehaničkim sredstvima, uključujući fotokopiranje i  presnimavanje bez predhodnog pismenog odobrenja autora. Informacije sa ovog sajta namenjene su u obrazovne svrhe i ne treba ih koristiti za dijagnostikovanje i lečenje zdravstvenih problema, bez konsultovanja stručnog lica. Autor i izdavač ni na koji način nisu odgovorni za neprimereno korišćenje podataka sa ovog sajta ili iz knjiga Jasne Jojić