Međusobna borba vračara
Mnogi rituali vlaških vračara komplikovani su ali se sa najviše strave slušaju oni u kojima se dve vračare bore da pobijaju bačene čini. Ovi rituali se obično odnose na oslobađanje od nametnutih ljubavnih čini jer su te magijske radnje i kod slanja čini najčešće. Uz to, po mišljenju mnogih vračara opsednutost nekom osobom uglavnom je posledica velikog psihičkog uticaja
.
To može izazvati razne simptome pa i fizičke nevolje i bolesti. Zato su složeniji rituali sveobuhvatniji i ne preciziraju uvek ljubav.
Po zapisu Gacovića ritual “Ku potula” izvodi se na stepeništu. Na svaki stepenik redom od prvog pa sve do kućnog praga, stavi se oblutak donet sa reke. Vračara ga gazi levom nogom i vrteći levo desno maše maramom na sve strane izgovarajući basmu: “Polako, polako, konju nad konjima, jednom se napregni celu carevinu da smiriš. Polako, polako, kako smiruješ krave u stajama, ovce u oborima, pse u krtozima, ptice u gnezdima, ljude u selima, muževe u svojim krevetima, tako i (ime) da smiriš”.
Bajalica se izgovara tri puta a potom se na marami vežu tri čvora. Čini se na isti način bacaju svakodnevno na po jednom stepeniku tako da se do prvog utorka dođe i na sam prag kuće. A potom se bajanje sa vezivanjem čvorova ponavlja ponovo u četvrtak i subotu. Vračara potom maramu kojom je raščinjavala da osobi za koju je radila.Uputi je da spava zabrađena maramom sve do sledećeg utorka kada postoji nada da su čini razbijene.
Bajanje za oslobađanje od zlih čini sa dobrim silama rade se na pragu ili kod sveće. U posudi se grančicom bosiljka oko koga su obavijena devet raznobojnih končića, mešaju se šećer, so, crvena paprika i tamjan. U prizivanju Vila ili Šumske majke vračara se ljulja levo desno i svoje kretanje prati ritmičnim rečima: “Dođoh da se požalim na velike vradžbine, na velike magije, na zle snove, na paganluke teške. Kako znaš da rasturiš sve što je stvoreno tako znaš da sastaviš sve što je odvojeno. Kako znaš da dobro dobrim vratiš tako znaš gde zlo da uputiš, sa (ime) vradžbine da skineš. Ja ih jezikom izbajah, travom pokupih, bosiljkom očistih, tamjanom okadih, paprikom zacrvenih, solju posolih, šećerom zasladih, s devet konca uvezah, na devet kola natovarih i kod nečastivih vratih. Ako ona bude mrtva na grob da joj idu, ako ona bude živa u dvorište nek uđu, iz dvorišta u kuću, iz kuće u sobu iz sobe na sto iz stola u tanjir, iz tanjira u kašiku iz kašike u usta iz usta u stomak sve sami pasji izmet nek joj uđe. Ona baje jednom rukom ja sa dve, ona sa dve, ja sa tri… (ponavlja se sve do broja devet), ona posla devet puta ja odaslah deset. Preko deset neće moći”.
Ako ovo ne pomogne a vračara otkrije ko je bacio prve čini na njenu pacijentkinju uvodi se jača magija za vraćanje uz bajanje za nanošenje zla. Kažu upućeni da već nakon prethodnog bajanja prozvana vračara koja je prva bacili čini oseća da joj se neko suprotstavlja pa uglavnom ni ona ne ostaje ravnodušna. Pokušava da osnaži svoju magiju i suprotstavi se novo uključenoj vračari.
Kada ta borba započne, pričaju ljudi koji naseljavaju terene u okolini Majdanpeka i Bora, sve se zatrese. Noćima dve pa i više vračara, pokazuju svoju snagu. Nebo presecaju čudne munje i po njemu cakle još čudnije boje.
I ukoliko u tome ima i trunke istine onda nije čudno što su najjači (obelodanjeni) rituali praćeni tekstovima u kojima se vidi neverovatna surovost. Jedan od njih je ritual koji je u etnološkoj literaturi zabeležen kao ljubavne čini sa đavolima.
Vračara u gluvo doba noći izlazi na reku. Lagano se skida naga, rasplete kosu i pored sebe postavi devet kolačića umešenih i ispečenih kao obruči. Uz njih složi zobnicu od kozije dlake i jedan štap. Zagazivši u reku ona nabroji sve što od ritualnih rekvizita nosi sa sobom, zatim leskovim štapom pljusne po vodi i počne bajanje.
“Koliko kapi poprska da toliko đavola izađe. Pođite đavoli i đavolice kod mene da dođete da vas pošaljem preko devet atara po redu i hitro. Izađite svi na suvo sa celom vašom familijom, da me uslužite. Nemojte me slagati, put da putujete, pravo da idete, nigde da ne skrećete, ka vratima njenim i tu se u dvorištu rasteretite. U kuću joj uđite, za vrat joj skočite, na zemlju je oborite, na kolena joj sednite, kosu joj počupajte, jezik joj spletite, da ne može govoriti. Oči joj oslepite, uši oglušite noge joj oduzmite, pamet joj raspametite. Za ruku je uhvatite iz kuće izbacite, iz dvorišta iz sela, na more odvedite. Onda je izvedite, kući vratite pokrijte je koprivama da ne može stati, ni prileći, ni ustati….”
Kulminacija u ratu vračara dolazi ritualom za prizivanje zla kroz vučiji grkljan. U varijanti iz sela Halova koju je zapisao Gacović vračara od crnih krpa sa đubrišta uobliči lutku. Da joj ime i prezime onoga kome se želi zlo i provuče je kroz grkljan ubijenog vuka, rekvizit koji ima svaka jača vračara sa Timoka.
Lutka se zatim stavlja u tikvu punu vode i dok se osušenom metlicom meša, izgovara se bajalica koja nakon što se iz bare prizovu đavoli poručuje: “Sa hajkom da idete, vukove da terate. Kad vukove nađete da ih uplašite i u selo uterate da pojedu (ime). Jer on je metla razvezana, na đubre bačena, nogama izgažena, od svih odbačena, od vrana izgrakana, od svraka izrugana, od svih ljudi oterana, od familije svoje, dece i ukućana. Na glavu (ime) stavite koziju đavolju dlaku, na leđa mu stavite čireve, na usta kožu od guštera, na ruke kožu od pasa, na grudi kožu mačiju, po trupu vučje dlake, na noge opanke od krmače…..”
Efekat svih nabrojanih rituala koji su samo mali deo bogate i vekovima razvijane vlaške religije proverava se generacijama na iskustvu. A ono je kako kaže Desankka Perić potvrdilo da činodejstvo pre svega zavisi od vere samog pacijenta i preciznog izvršenja zahteva kojemu vračara postavlja.
Često i naručilac čini mora biti akter obreda, izvoditi neke obredne radnje ili izgovarati bajalice. Pri tom je važno da neke delove koji su očigledno izdiktirani od viših sila, izgovori tačno kako mu se kaže a da opet, neke druge prilagodi sebi. Kako bi efekat bio potpun može ih interpretirati sopstvenim rečima ali im mora zadržati smisao.
Vrlo je bitno i da se pacijent striktno pridržava uputstva za upotrebu obajanog melema ili vodice koja mu se daje jer kod Vlaha u istočnoj Srbiji, na stotine biljaka već se vekovima upotrebljava na razne načine. I oni ne propuštaju šansu da i danas pomognu sebi idući ukorenjenim i nebrojano mnogo puta proverenim iskustvima svojih predaka. Toliko dubokim da im status ne može ugroziti ni najsavremenija medicina kada je reč o obredima lečenja niti visoko razvijena tehnologija kada je u pitanju neka druga oblast života.
Za Vlahe je život i dalje vreme koje treba da iskoriste kako bi se savršeno pripremili za smrt. Zato su pored obreda do najsitnijih detalja do danas sačuvali i sve svoje običaje. Oni kalendarski tačno diktiraju kako se taj prolazni period (na zemlji) treba odvijati da bi se postigao efekat večnog blagostanja.
(Odlomak iz knjige Vlaška magija 1)
KAKO DO KNJIGE
Originalne knjige „Vlaška magija 1“, „Vlaška magija 2“, „Čuda vlaške magije“, „Magija biljaka – i lek i amajlija“, „Magijski kalendar za crvena slova“, „Magijski kalendar za srećne dane“ i sve druge knjige čiji je autor Jasna Jojić naručuju se na telefone: 065/ 216-416-0 i 011/ 2452- 019 i kupuju na kiocima „Future plus“ i u „Maxi“ i „C marketima“, a u Crnoj Gori u objektima Rokšpeda i megamarketima. Knjige Jasne Jojić koje se prodaju preko internet sajtova, na uličnim tezgama i sajmovima i u STR prodavnicama,… su pirati – falsifikati i u njima nećete čitati originalne tekstove.
OBAVEŠTENJE
Sadržaj sa ovog sajta ne sme se kopirati ili reprodukovati u bilo kom obliku, elektronskim ili mehaničkim sredstvima, uključujući fotokopiranje i presnimavanje bez predhodnog pismenog odobrenja autora.
Informacije sa ovog sajta namenjene su u obrazovne svrhe i ne treba ih koristiti za dijagnostikovanje i lečenje zdravstvenih problema, bez konsultovanja stručnog lica. Autor i izdavač ni na koji način nisu odgovorni za neprimereno korišćenje podataka sa ovog sajta ili iz knjiga Jasne Jojić.