SA SAJTA KARLMARKS.NET
Filozofija i još po nešto
Možda će sadašnji Srbi, upoznavanjem sa vlaškom magijom tj. sa činom kako se sporazumeti sa demonima, čitati šire i češće.
Ovo je knjiga, piše nam Jasna na posveti, „za one koji su želeli da saznaju a nisu imali koga da pitaju.“
Knjiga beleži život jugoistočnog dela Srbije i nema nameru da brani pribeležena mišljenja. Vekovima smo uz njih i neka tako ostane. Vekovima smo i sa onima na zapadu Srbije i onima na jugu Srbije.
I neka tako ostane.
Čovek koji poštuje ljudsko biće ne utiče na drugog čoveka.
Naslova je u knjizi mnogo:
Ugovor sa Bogom i đavolom, demoni bolesti i tuge, moć vanbračnog deteta, vlaška demistifikacija prirode, pas laje na duhove, babinjača za zaštitu žena, zavist vreba na sve strane, noćne more opsednutih, kako ukrotiti muškarca, lek za partnera koji bi da švrlja, bacanje ljubavnih čini.
Da li je samo religija bacanja čini, kletvi i omađijavanja, pričanja sa mrtvima mogla da opstane na ovim nasilnim prostorima?
Uz sve osvajače, rimske, pa ko zna kolike najezde Slavena i Mletaka, pa Turaka, pa uz divlje srpske gospodare i isti im narod, Vlasi, potomci starih Ilira, energetski ukorenjeni sa prostorom svojih predaka su sačuvali svoju magiju.
Poklapanje datuma za magijski oprez sa pravoslavnim datumima kao da su pojašnjenja Vlaha pridošlima. „Najzloslutnije je čuti kukavicu kako kuka od Lazareve subote /nedelju dana do Uskrsa/ ili od Đurđevdana do Petrovdana.“ Severni Vlasi zajedno sa Moldavcima 1861. godine su stvorili državu Rumuniju.
Potrebna je molitva ili bajalica, najbolje pre umivanja, pa da se rešiš bića koji su iz ’otvorene’ zemlje izašli u vreme 12 nekrštenih dana.
Nekršteni dani su dani između Božića i Bogojavljenja.
U te dane pojavljuju se, uglavnom noću, karakondžule. Kod Srba to su muškarci a kod Vlaha žene.
Karakondžule kada napadnu levu stranu čoveka sa leđa poremete čoveku psihu.
Ideš u posetu nekom u bolnicu i od svih bolesti si bolestan. A kada čitaš ovu knjigu vlaških bajanja kao da ceo vek svoj nosaš na leđima po nekoliko karakondžula.
Nije neki veliki problem, kažu vlaške vračare, u tih 12 dana između Božića i Bogojavljenja izbegavati začinjanje dece, umirati i rađati se. To je sve opasno u te dane činiti.
Da verujemo vračarama!.
Postavlja se pitanje, kako sa ’karakondžulama’ realnog sveta plus pride što si sam sebi najveći protivnik? I tu vračare imaju mnenije.
E ovo će biti stvarno ludo.
Društvo se deli, ne kako škola uči, na klase ili kaste već na vladare, građane i ološ.
Istorija se u udžbenicima mitologizuje. Vladarima je potreban mit a ne istina.
Neinteligencija, umaskirana opsesijama i strastima onih koji su im podložni, ide na istu ruku.
Duhovno jaki istine uvlače u sebe i povlače se iz javnosti. Ima ih i po manastirima samo svećute od vlasti crkvene vlastele.
Seljaci su mučenici posebne fele.
Nisu ni vladari, ni građani, ni ološ.
Vlaška magija pripada njima, seljacima i selu.
Pravoslavlje se uklapa u magiju toliko koliko ima u sebi paganskog. Pravoslavlje je pogubilo u sebi, ono gnostičko, što nikada nije do kraja razumelo u sebi. Nije bilo alfa molitelja..
Kod vlaških vračara demoni su imaginarni ali realani. Čaranje, kao molitva, dovodi do stvarnog transa, do stvarnog izlaska iz vlastite svesnosti..Trans koriste i u komunikaciji sa umrlima. Ima tu čudnih koicindencija.
Žene imaju svoje načine vladanja muškarcima
Vračare su žene. Nepismene žene.Vračari je rekao njen predak kako je bajao i magijao a ovom neki njegov koji je to pamtio od nekog njegovog. I tako do vrlo unazad.
Ništa napismeno. Samo rečeno.
Tek etnolozi i novinarka Jasna zapisuju. No oni sumnjaju pa im ni ne koristi.
„Od deset svraka isčupati jezike, osušiti ih, stucati u prah i piti sa mlekom u vreme mladog meseca“.
To leči govorne poremećaje koji su prouzrokavani nervnom blokadom.
Dobre vračare, da bi dobile odgovore, ne moraju da čekaju pun mesec ili sveti praznik.
Seljaci nemaju problem identiteta. To je onoliko loše, po kretanje duhovnog u čoveku, koliko je i svaka druga getoizacija loša.
Čovek se, u krajnjem slučaju, uvek getoizira i u meri koliko to učini sramota ga je vlastitog života.
Ne-seljak ima problem identiteta. Bio on vladar, građanin ili ološ.
To je toliko loše koliko i ići nedostižnom cilju (Nedostižnost cilja nije u cilju već u vremenu njegovog dosezanja.
Nadareni u umetnosti se igraju svojom vremenskom ograničenošću pa preskaču ideje argunentacije uz opasnost da ne budu shvaćeni).
Nejasna je tolika briga oko identiteta. Sva sujeta potiče od te brige, od straha da se ne pogubi identitet.
A on, identitet, ne postoji. Čovek je ogroman izvor energije onog što jeste. Nesvodljiv na bilo šta od sebe.
Uzaludnost postojanja uočiš kada sagledaš da si sustigao tek jedan identitet pa ti treba još egzistencije. Po mogućnosti večne. Da što češće odložiš za sutra.
Uzaludnost cilja ne postoji ako ti je životni cilj pripremanje za smrt.
U Albaniji se pojavio tekst u kome se kaže da je Miloš Obilić (pre mita Kobilić) Albanac. Mit je placebo priča.
Tako se dešavalo, po pameti jednih istoričara a po pameti drugih potreban je mit.
Nije Miloš bio Albanac. Nemamo tu brigu.
Ali je, verovatno, Albanac, iz obezbeđenja Murata, a u interesu Bajazita, ubio Murata. (Ne trebaš čitati ’Braću Karamazove’ da bi znao kako sinovi obožavaju oca dovoljan ti je ’Car Edip’).
Namah, posle ubistva Murata, odsekli su Milošu glavu i izneli je pred ratnike islama kao glavu Muratova ubice.
Naši preci su nam ostavili istinu o sebi a naši vladari su je u umaskirali u mit.
Ne valja nam istina predaka. Zašto? Kome je potreban mit a ne kako jeste. Građanima je sve-jedno. Mit ili istina. Ali ne treba da bude tako. Ali kako kad istine ne idu na ruku vladarima već samo mitovi. Ološ će konja vezivati tamo gde gazda kaže. Ološ nema mišljenje već samo potrebe.
Nakon ubistva Lazara, mnoga srpska vlastela se povukla iz bitke. Zašto? Nisu hteli da nastave da učestvuju u verskom samoubistvu? Put ’nebeskog naroda’ nema svoj početak u životu već u cilju života.
Posle hadžiluka krstaša, uz sva uspotna silovanja i pljačkanja, nije teško osvajačkim vladarima, pa i turskim, smišljati mržnje.
Lazarev sin, zajedno sa majkom Milicom, vladaće vazalno, posle ’kosova’, srpskim feudima i učestvovati u bitkama na Bajazitovoj strani.
Tu mita nema pa je istina deprimirajuća za prazna junačenja. Opasnost od ljudi je sveobuhvatna.
Mitom smo i kosovski zavet „Ko je vjera a ko nevjera“ umaskirali sebe. Svetu je nejasan pravoslavni Vidovdanski kategorični imperativ.
Imamo li način da stvarnost naših kosovskih predaka prhvatimo kao metaforu?
Hoće li se naši potomci truditi istim trudom? Koja značenja će dati našem načinu življenja i nestajanja? Hoćemo li im biti vreme koje nedostaje ili zamračena prošlost njihove sadašnjosti?
Kosovski pravoslavni ratnici su Sveti ratnici. Zašto? Borili su je za opstanak svoje vere. Da li ta vera jeste ili nije na način kako su ratnici verovali to je irelevantno za njihovu svetost. Sveti ratnik je ratnik koji brani svoju veru i prag svoj pa bila ta vera kolektivna halucinacija ili njena sva duhovnost.
Mi ne možemo biti drugačiji nego incidentni narod.
Na putu smo susreta ključnih kultura Zapada sa kulturama Arapa i Muslimanima i ne može to bez posledica.po individualnu muku i da se bez ’zasluge’ život gubi.
Bajalice i čaranja malih narodnih grupacija /drugačijeg govornog izraza od srpskog/, ovog ’prolaznog’ prostora, imaju širi kulturološki smisao od opstanka njih samih.
Bitka preživljavanja Vlaha u Timočkoj krajini je bio u ne asimilaciji..
U istoriji srpskog pravoslavlja nije bila presudna Kosovska bitka. Već osamnaest godina ranija bitka, Bitka na Marici.
Zapadno hrišćanstvo, tog doba, vodi svoje ratove sa unutrašnjim jereticima i vešticama i ne trebaju im Turci za neprijatelje.
I njima je sve-jedno hoće li se ’verski istočni otpadnici’ dozvati pameti ili će ih Turci pobiti.
To ’kosovsko vreme Srba’ je po formi nekako današnje vreme Vlaha i naroda istočne Srbije Timočke krajine i Homolja. Kako?
Vlasi nemaju pisma. Idu u srpske crkve, govore vlaški i srpski ali su nepismeni. Kao i Srbi kosovskog doba.
Srbi doba Kosova govore srpski ali nisu gramotni (Vlastela, i svetovna i crkvena, koristi starosrkvenoslavenski).
Daleko je do Vuka Karadžića, do srpske pismenosti. 450. godina daleko.
Jasna kaže da je ona Srpkinja budističke provenijencije.
Strah ju je da ne ode u sujeverje. Verovatno je to strah koji se dobije u kontaktu sa energijom paganske žestine u pravoslavnih vlaških vračara.
Prirodno je, prema, ko zna kom, individualno nasleđenom genu, da se traži magija i čudo uz laž i istine religija incidentnog naroda..
Da li su ti Džingis kan avanturisti nosili poruku, svojim stilom življenja, da treba strahovati realno? Nesporno jesu!
Nisu sva silovanja osvajača prošla neoplodno.
Hunskog, vikinškog i Atila gena je posejano pa okretanje drugog obraza retko kojoj situaciji više priliči
U posledicama osvajačkih silovanja bajanja ženi pomažu tek na psihičkoj osnovi. Genetski nemaju značaj.
Tu se kosmos umešao sa svojim zujanjem energije da spreči getoizacije ćudi ljudskog roda unutar čovečanstva. Hoće univerzum da proveri sve mogućnosti pre nego nas dovede do ivice da sami kažemo: nema više!
Pravoslavlje nije za lek. Može se lečiti Šopenhauerom i Budizmom. Ono je magično lekovito tek onom merom koliko je protestantizam.
Pravoslavlje, kao i Vlaška magija, je priprema za ’onu’ stranu.
Mnogi Srbi neće da se spremaju za ’onu’ stranu. Hoće svoje vreme sa ’ove’ strane i da shvate šta se Srbima i ljudskom rodu dešava. Tim nisu ni manje ni više pogodni za let.
Niko nije privilegovan da brani rod i prag svoj. Posebno ne od svoga roda.
Kada se neko oseti privilegovanim, po tom pitanju, on deli narod, čini mu loše i guši osećaj samovažnosti onih koji su mu po rodu najbliži.
On je uz neki drugi plan.
Žena vračara, u Vlaha, je dominantna. One i odvezuju i zavezuju svojom milenijumima starom religijom.
Svako je osetio moć žene. Moć je to koja nadilazi mušku pamet, kojom se ona igra, i mušku snagu, koju ona upotrebljava. Mnogo puta žena i strada od te moći, uvek pati, ali moć joj opstoji.
Po religiji vlaških vračara čoveku se stalno šalju signali kako sa sobom. Zar to nije tvrdio i Nikola Tesla?
Čovek se udaljio od jezika životinja, biljaka i kamena. Više ga ne razume pa postupa samo po sebi a ne i po njima.. U tim svojim betonskim duhovno kataklizmičnim katakombama i nije sa njima, da bi mogao da ih oslušne,
Jasna je negde odande od magle kabale i šamana pre kabale i šamana.
Jasna je rođena u Boru 1963.
Vračare joj se ispovedaju kao svojoj. Kada su joj neke događaje vračare predvidele nije ih htela obelodanjivati. To su joj bile sujeverne gluposti. Kada su se gluposti desile tada je shvatila da i vračare, kao i biljke, treba znati slušati.
Knjiga ’Vlaška magija’ je da dođeš do nove pameti. Da li će pamet doći do tebe to ne treba sumnjati. Ona je tu uvek i oduvek je bila.
Prirodom se ne može vladati. Magija to ni ne pomišlja.
Vladati se može samo ljudima i svim živim stvorovima.E tu mag-ičari imaju plan.
Tako je po misli ’Mojsijeve knjige postanja’ zamislio Bog a tako je i po teoriji evolucije.
Po ovom pitanju Darvina ne treba ukidati. Uostalom, nije Darvin nikada ni tvrdio da je čovek nastao od majmuna. To se samo može naslutiti iz svekolikog čovekovog ponašanja.