Demoni vlaške magije, ritual sa Čuminom košuljom

jasna 15/07/2011

– STOGODIŠNJA PREVENCIJA BOLESTI –

Prva klapa filma “Čumina košulja” pada režijom scene u kojoj se devet najstarijih žena zabitog sela okupi u malom sobičku sa teškim zadatkom. Da u toku samo jedne noći istkaju platno dovoljno veliko da se od njega sašije košulja kroz koju će se provući na stotine onih koji žive u selu i još ko zna koliki broj drugih koji se tek trebaju roditi.

Naravno košulja je u stvari tek nešto veća od one koja odgovara prosečno građenom muškarcu. Ali svakako mora biti istkana od najkvalitetnije konoplje i dovoljno čvrsto da posluži i više od sto godina. To je posebno važno jer će energija koje starice budu unele radeći na njoj i bajući pri tom, mnogo njihovih potomaka osloboditi uticaja demona bolesti. Po receptu vlaške magije oboleli se trebaju provući kroz nju radi zdravlja. A oni zdravi da bi stekli otpornost.

Ovo je suština običaja Čumina košulja. Postoji međutim više varijanti  kako se on izvodi.  Uglavnom se razlikuju u zavisnosti od lokaliteta sela. Običaji onih koji naseljavaju brda istočne Srbije su skromniji ali lascivniji. Oni koji žive na  obalama reka skloniji su senzacionalizmu i stvaranju spektakla. Tako  u selima u okolini  Donjeg Milanovca na padinama Dunava, obred Čumine košulje započinju noću. Kada svi odlaze na počinak i utihne graja iz  obližnjeg poznatog  hotela “Lepensk vir”,  iz laganog dremeža bude se samo tri bake. One su spontano odabrane da ceo krajolik štite svojom magijom. Njihova imena nisu poznata došljacima ali žene porodica koje na ovom prostoru dugo žive, znaju ko su one i kada god zatreba obrate im se za pomoć.

Ritual obično počinje u ponoć. Ali ako se tkanica za Čuminu košulju tka leti, kada je ovaj grad krcat turistima, bake sačekaju da graja koju velika reka Dunav prenosi kroz  Djerdapske  litice, utihne. Tako se desi da su prinuđene na mukotrpno brz posao, kako bi ispoštovali običaj i košulju iztkale pre rađanja sunca. U dogovorenu kućicu odlaze zato u pratnji jednog muškarac koji ih opslužuje. Do poja prvog petla treba da istkaju platno i sašiju od njega vreću – košulju namenjenu Tetakama. Tek tada im  pomažu i druge žene.

One su već našle petla koji je prvi zapevao. Kada tri bake iznesu košulju petla ritualno polože u nju i zavežljaj odnesu u dvorište. Tada je pristup dozvoljen i grupi muškaraca koji u košulju tri puta pucaju. Ako petao u njoj preživi to je dobar znak. Ali ukoliko ga slučajno ubiju znači da okolini zaista preti bliska opasnost i da  Čumina košulja nije istkana tek preventive radi. Platno se u svakom slučaju iseče na dovoljno sitne komade da se podeli svim žiteljima uokolo koji za ritual znaju, pa i da deo kao zaštita ostane za njihove potomke.

U okolini Majdanpeka, običaj se znatno razlikuje. Iako je ovo rudarsko mesto od Milanovca udaljeno jedva sedamdesetak kilometra, njegovi žitelji drugačijeg su mentaliteta pa su i njihovi običaji komplikovaniji. Možda i zato što su navikli da se brane od mnogih opasnosti koje vrebaju iz visokih, gusto pošumljenih brda koje ih okružuju sa svih strana. Njihovu pomanu Čumirol zapisao je etnolog Paun Durlić. Po starim navikama ona se davala tri puta godišnje. Košulju bi za jednu od njih, noću tkale devet golih žena. Čim bi svanulo košulja se bacala na glavnu raskrsnicu sela. Tako bi Tetke znale da ih se narod boji  i moli za milost.

Po podacima iz sela oko Negotina Čuminu košulju ili na vlaškom, “čumi kimjaš” takođe predu devet starica ali svaka od njih mora zadovoljiti još neke zahteve. Nephodno je da je udovica i “čista”. Što znači da ne održava polne odnose i da više  nema menstrualni ciklus. Ispovest koju je o ovom fenomenu još šezdesetih čuo dr Dragić, kaže da izbor u ovaj dekstet možda jeste bila čast ali i velika odgovornost. Sakupljene u jednoj prostoriji, žene su košulju morale da izatkaju i sašiju od prvog sumraka do ponoći. Mada je posao bio isti ove žene imale su četiri sata fore manje nego u drugim krajevima gde se tkalo do prvih petlova. Valjda se zato i za svaki drugi posao koji se treba obaviti efikasno  u Negotinu kaže “brzo kao čumina…”

Od skora običaj je malo komformizovan, kao uostalom i svi drugi u vlaškoj magiji, prilagođen savremenom životu.  Da li zato što su ljudi već postali prisniji sa demonima ili zbog toga što su im  energetske moći ojačale, ne zna se. Tek od polovine ovog veka bake  u Negotinskim selima više ne moraju biti potpuno nage. Čuminu košulju mogu da istkaju  i samo ogoljenih prsa. Ni potpuni muk više nije neophodan. Ukoliko i progovore po neku reč ili se nasmeju tokom tkanja, to bar po priči ovdašnjih žitelja ne može oslabiti snagu magije.

…Šta je Čumina košulja zaista predstavljala za stare Vlahe naslućuje se  upravo iz načina na koji obred predviđa njenu izradu. Mukotrpan rad, polaganje velike količine energije u veru da jedino ona pomaže u borbi protiv masovnih epidemija. Jer uzrok opakih bolesti koje se brzo šire, Timočani i dalje personifikuju sa srdžbom onostranih sila. Može se to videti i u eseju “Čumina košulja” koji je napisao  dr Dragić. On govori o epidemiji kolere koja je Srbiju zahvatila 1836. godine.

Sve je počelo strašnim seobama stanovništva u rusko-turskim ratovima. Rulja je sa svih strana hrlila u Srbiju i knez Miloš Obrenović dopustio je izbeglima da se smeste u Krajinu i Ključ. Ali kada je iz Vidina stigla vest o “kužnoj bolesti” Knez zatraži sprečavanje daljeg doseljavanja i naredi da se uz samu granicu podignu karantini. Strah koji je zavladao od epidemije naterao je narod da se iz nizija povlači u planine. Knez Miloš Obrenović nije im zabranjivao seobu ali je da bi zaštitio sebe i svoju porodicu, preduzeo i sve druge mere. A centralna je bio zahtev da mu, po starom običaju iz istočne Srbije, devet golih baba za jednu noć pored vatre tajno izatkaju košulju kroz koju se provukao najpre on a potom njegova piorodica,  svita  i vojnici.

Valjda se zato vera u moći Čumine košulje ni danas nije ugasila. Danas se ona po izučavanju dr Dragića uglavnom svela na prevenciju  ali se vera u obim njenog dejstva proširila. Ona se sada tka ne samo kao mađijski artikal kod epidemija i boleštine već i kao preventiva od bilo kakvih životnih opasnosti. Kroz nju se provlači i novorođenče da  bi se i tim metodom oslobodilo eventualnih navala Babica. I odrasli pred svaku sezonu koja bi mogla doneti neku boleštinu. Koriste je pojedinačno i prevarene žene i muškarci koje imaju problema sa potencijom, oni koji imaju maniju gonjenja, strahove ili nesanicu. Pomoću nje otklanjaju se opsesije ali se i navlači ljubavna magija. Traže je seljaci kojima često umire stoka, ratari ako im obole usevi…. Samo je ritual za njenu pojedinačnu upotrebu još uvek isti.

Pacijent mora doći čist i okupan. Noć pre toga treba da  se suzdrži od seksualnih odnosa, svađa i bilo kakve netrpeljivosti. Ujutru se košulja tri puta obrne oko golog tela a potom vračara dodaje “začine” koji osiguravaju da željeni cilj neće biti omašen.

Ali košulja nije neprikosnoveno pravo vračare. Ukoliko neko želi da je upotrebi sam, dužnost starateljice koja čuva vrednu tkanicu jeste da mu je pozajmi. I mada se to retko dešava zabeleženi su i slučajevi “samopomoći” uz Čuminu košulju. Još jedan dokaz znači da je moć prevashodno u snazi koje je poprimio konac. A sve što prati obred samo su dodatni alarmi.

(odlomci iz knjige „Vlaška magija 1“ Jasne Jojić)

KAKO DO KNJIGE

Originalne knjige „Vlaška magija 1“, „Vlaška magija 2“, „Čuda vlaške magije“, „Magija biljaka – i lek i amajlija“, „Magijski

kalendar za crvena slova“, „Magijski kalendar za srećne dane“ i sve druge knjige čiji je autor Jasna Jojić naručuju se na telefone: 065/ 216-416-0  i  011/ 2452- 019 i kupuju na kiocima „Future plus“ i u „Maxi“ i „C marketima“, a u Crnoj Gori u objektima Rokšpeda i megamarketima. Knjige Jasne Jojić koje se prodaju preko internet sajtova, na uličnim tezgama i sajmovima i u STR prodavnicama,… su pirati – falsifikati i u njima nećete čitati originalne tekstove.

OBAVEŠTENJE

Sadržaj sa ovog sajta  ne sme se kopirati ili reprodukovati u bilo kom obliku, elektronskim ili mehaničkim sredstvima, uključujući fotokopiranje i  presnimavanje bez predhodnog pismenog odobrenja autora. Informacije sa ovog sajta namenjene su u obrazovne svrhe i ne treba ih koristiti za dijagnostikovanje i lečenje zdravstvenih problema, bez konsultovanja stručnog lica. Autor i izdavač ni na koji način nisu odgovorni za neprimereno korišćenje podataka sa ovog sajta ili iz knjiga Jasne Jojić.