– SVETKOVINAMA DO ZDRAVLJA –
Slučajnog svedoka prođu žmarci, obuzme jeza, kosa mu se digne na glavi. Verovatno da je još teže bilo majci koja svoja čeda gleda u vatrenom obruču. A tek deci ako bi se tokom rituala ne daj bože, probudila. Sve je međutim lakše razumeti ako se uzme u obzir da su u ranija vremena neizlečive epidemije bile sastavni deo života čoveka. A protiv njih nije bilo vakcina i pelceva.
Vatra inače ima značajnu ulogu u svim vlaškim ritualima. Posebno u ovima koji su pravljeni za Tetke. Etnolog Srebrica Knežević zabeležila je jedan sa čak tri buktinje koje se pale na ulazu u selo, u centru naselja i na trećem pogodnom mestu, kako se već žitelji dogovore. Obred je nazvan “Slava Tetkama” i kvalifikuje se kao pokušaj kolektivne zaštite zdravlja. Pomana se po starom običaju daje tri puta godišnje, u proleće, jesen i zimu, što očigledno odgovara periodima vlažne i promenljive klime kada se epidemije brže šire. Ali izbor da-na mora da padne na utorak ili subotu, čime se očigledno određuje htonska priroda ovih božanstva. Ritual se po zapisu Srebrice Knežević negde održava i naknadno u slučaju potrebe. Ali mu se u svakom slučaju pridružuje celo selo.
Slava Tetkama čisto je ženski ritual koji vodi najstarija žena u zajednici. Ona bi po najmlađoj devojci u svojoj kući obavestila ostale žene iz sela, da se pomana spremi za sutradan po popodne. Dva ritiuala godišnje su mrsna a jedan je sa posnom hranom. Žene bi sa pripremljenim đakonijama, krčazima vina i vode, odlazilo na reku. U nizu kojim bi pristizale, ispred sebe bi ostavljale ponude a kao vodilju svog priloga u zemlju su zabadale vretena. Tada bi uz upaljenu sveću počele da kade sve što su donele, čeznući da po svaku cenu umilostive demone. Ono što bi nakon rituala preteklo ostavlja se kraj reke. Hranu bi pojele životinje ali zabodena vretena još dugo daju prolaznicima na znanje da se u tom selu Tetke i dalje poštuju.
Tokom rituala desi se mnogo zanimljivosti. Najupečatljivije je višeglasni žamor. Desetine žena brzo izgovara rečenice, svaka polušapatom za sebe. To su poznate basme ali ne postoji pravilo kojim će se redom izgovarati. Demonima se kroz njih tepa, pominju se čak i kao tete. Potom slede pokušaji da se sa njima napravi i blizak, rođački odnos. Zato se žene i opuste. Dok baju, piju ne bi li potisnule svakodnevne misli i uspostavile što bolji kontakt sa gospodarima astrala. Najbolji eliksir pokazalo se, jeste rakija. Valjda je zato bar po izjavama istraživača, ovaj običaj počeo i da se menja u ranim pedesetim godinama. Jer jugoslovenski komunisti, svojstveno njihovim moralnim načelima, izdali su nalog kojim se brani izvođenje ovog rituala. U javnost su objavili svoj stav da je obred samo maska pod kojom se žene okupljaju da bi se napile. Gledano čitavih 50 godina kasnije međutim, čini se da je ova dogma pokušala da zaustavi prirodni duhovni sled. I da je crvenom sistemu obredna magija smetala isto onoliko (ako ne i više) od hrišćanstva i vere u Boga.
Šta god da je bio razlog ove zabrane tek, pod strahom od moguće odmazde u mnogim naseljima Timočke krajine obred Tetkama do skora se izvodio tajno. Umesto (neparnog broja) žena iz celog sela, pomana se pravila bez mnogo buke. U njoj je učestvovalo samo pet do sedam domaćinstava. Čim je gvozdena zavesa pala stvari su se i u narodu vratile u normalu. Vekovna duhovna tradicija nadživela je pokušaje njenog nasilnog ukidanja. I po anketama mladi su čak i tada, u više od 50 odsto znali sve o ovom ritualu a danas se na njemu redovno okupljaju.
U selu Radujevcu kod Negotina pomana Tetkama i sada se održava u samom centru sela. Stanovništvo se okupi oko vatre gde se u velikom sudu kuva određena obredna hrana kojoj se magijsko svojstvo dodaje basmom: “Kuvajte sočivo i beli luk da bolest više ne dođe”. Sve okupljene seljanke se posluže, do ponoći se ostatak namenjuje Tetkama a sutradan rano ujutru, hrana koja nakon kolektivnog obreda ostane, baca se u reku…
(odlomci iz knjige „Vlaška magija 1“ Jasne Jojić)
KAKO DO KNJIGE
Originalne knjige „Vlaška magija 1“, „Vlaška magija 2“, „Čuda vlaške magije“, „Magija biljaka – i lek i amajlija“, „Magijski
kalendar za crvena slova“, „Magijski kalendar za srećne dane“ i sve druge knjige čiji je autor Jasna Jojić naručuju se na telefone: 065/ 216-416-0 i 011/ 2452- 019 i kupuju na kiocima „Future plus“ i u „Maxi“ i „C marketima“, a u Crnoj Gori u objektima Rokšpeda i megamarketima. Knjige Jasne Jojić koje se prodaju preko internet sajtova, na uličnim tezgama i sajmovima i u STR prodavnicama,… su pirati – falsifikati i u njima nećete čitati originalne tekstove.
OBAVEŠTENJE
Sadržaj sa ovog sajta ne sme se kopirati ili reprodukovati u bilo kom obliku, elektronskim ili mehaničkim sredstvima, uključujući fotokopiranje i presnimavanje bez predhodnog pismenog odobrenja autora. Informacije sa ovog sajta namenjene su u obrazovne svrhe i ne treba ih koristiti za dijagnostikovanje i lečenje zdravstvenih problema, bez konsultovanja stručnog lica. Autor i izdavač ni na koji način nisu odgovorni za neprimereno korišćenje podataka sa ovog sajta ili iz knjiga Jasne Jojić.