– MILOSNICE KOJE NASRĆU NA ZDRAVLJE –
Da se teorije Vlaha o postanku sveta u svojoj suštini ne razlikuju od uverenja drugih naroda, upravo se vidi iz njihove mitologije. Natprirodna bića koja žive tu negde, u etru oko planete, mešaju se u ljudske živote i utiču na prirodu, samo su personifikovani osnovni elementi. Muma Paduri oličava zemlju, Smeu vatru, Tator vodu, a vazduh je predstavljen u liku Čumirol.
- Tri opasna demona
Čumirol ili Tetke kako ih nazivaju na srpskom, su demoni koji u obliku tri starije žene u crnini nasrću na čoveka čitavog života. Čine to pre svega kroz razne bolesti. Otimajući mu snagu jačaju svoje moći. Udružene Čumirole, izazivaju velike epidemije poput gripa, boginja, kolere. Vlasi danas tvrde da je i virus SIDE njihovo zlodelo One su moćne, jake, agresivne i kada pod svoju senku zgrabe neko naselje, čitav grad, pa čak i državu, teško je izvući se iz njihovih kandži.
Dejstvo Čumirola slabi samo kada im se ljudi kolektivno usprotive. Svojom voljom, i ako je suditi po receptu Vlaha lukavošću. Rat je pomalo nepravedan ali ako se veruje zdravom razumu, ipak uspešan. Čovečanstvo još uvek postoji. Sve velike pošesti su suzbijene. Čovek je smislio mnogo lekova, u svoju korist okrenuo je prirodu, biljke pa čak i životinje. A sve to uprkos činjenici da se ljudi bolu i patnji koje na njihovu planetu uvoze Čumiroli, bore samo svo-jim duhom. U vlaškim običajima, moleći za milost. Jer oni u čast očigledno najgnusnijih demona koji se vrzmaju oko Zemlje, čuče u vazduhu, zebu u vodi ili se peku u vatri, organizuju svečanosti. Rituale koji nose njihova imena i mole ih za milost. Pominju zloće na velikim skupovima poput pomana na groblju i svetkovina uz vatru u selu, i na raskršćima i tako ih odobrovolje.
Za sve vreme (pretpostavlja se da se radi o više stotina godina) Vlasi ih zovu jednostavno Čumirol a Srbi u istočnoj Srbiji, (koji su takođe poverovali u njihovo postojanje i delovanje), jednostavno Tetke. Tačna imena ta tri demona nisu poznata. Neki etnolozi pominju Majku Duka kao prvu, najstariju i najmoćniju od njih. Ali se taj podatak ipak uzima sa rezervom, jer kako je već rečeno narod je od pamtiveka prezao da bilo kada izgovara imena onih koji čine zlo – bilo bi to isto kao i da se namerno priziva nevolja.
Znači ukoliko se neko i seća imena tri Čumirole, to ipak nikada neće glasno izgovoriti. Priča se samo da je neka žena odavno usred noći, susrela tri Tetke u crnini. Uspaničena, sakrila se pod most. A one su se gle slučaja baš na njemu zadržale i nešto tračale. Prestravljena Vlajnja morala je da ih prisluškuje i tako je otkrila veliku tajnu. Čula je kako se Čumirole žale da je eto sudbina umanjila njihovu moć jer je i protiv najopakijih bolesti koje one mogu izazvati, ipak dala lek. To su biljke avramasja i krstanjasa. Trave koje inače prepoznaju samo najobdarenije vračare.
Demoni bolesti, Tetke, Čumiroli ili (kako im tepaju) Milosnice, pride su opasne jer mogu napasti i u snu. Dr Zečević je zapisao da je u selu Klokočevac kod Majdanpeka neka starica pokatkad u snu igrala sa tri žene u crnini. Prvi utisak bila je sreća, da bi je tokom igre Milosnice sve više mučile kriveći joj ruke i noge do neizdrživog bola. Nakon buđenja baka bi se obavezno teško razbolela i još dugo bi bila prikovana za krevet.
Slične priče dolaze sa mnogo strana. Neke od njih su stare ali ima i onih svežih koje se kažu dešavaju zadnjih godina. U svima, relacija između Čumirola i ljudi isključivo jeste bolest. Tako su se ugroženi na razne načine dovijali da parališu njihove aktivnosti. Pojedinci su se borili svim poznatim magijama protiv uroka, tražili pomoć od iscelitelja, gatara a danas i od lekara.
U mnogim kućama se i danas izvodi vatreni ritual. Kada ga Vlajnje opisuju pred savremenim slušaocem, koji je sazreo na filmu i videu, stvaraju se one stravične slike koje viđa u velikim horor ostvarenjima. Jer žene ove narodnosti koje bi da svojoj deci obezbede imunitet u potpunosti podsećaju na likove glavnih junakinja “Solomonov prsten” ili “Veštice iz Istvika”.
U ponoć raspletu kosu i nage uđu u sobu gde spavaju njihovi mališani ili ukućani koje bi da zaštite od bolesti. Laganim, gracioznim pokretima kao da plešu obeleže krug zrncima kukuruza ili pšenice. Potom po toj isprekidanoj liniji razvuku tanke niti kučine. I još tri puta, (a svaki od njih podseća na vrhunsku pantomimu), obiđu ovaj magijski krug.
Kada se ritualna šetnja završi, žene čučnu pred početnu tačku i kresnu šibicu. Prvo potpale ugljen koje su posebno obajale za ovu priliku a onda na njemu zapale niti konca. Tada nemi film dobija u pola šapata i svoju zvučnu karticu. Jer se u nastavku obreda koristi i neizreciva moć reči. Tri puta se izgovara “A sta fok se fije pestekopi mjei”. Za to vreme kučina treba da dogori. Pepeo koji ostavi pažljivo se pokupi u smeru obrnutom od onog kojim se kreću kazaljke na satu. Potom se sipa u već pripremljenu flašu sa vodom pokupljenom na izvoru pred kućom ili iz same kuće.
(odlomci iz knjige „Vlaška magija 1“ Jasne Jojić)
KAKO DO KNJIGE
Originalne knjige „Vlaška magija 1“, „Vlaška magija 2“, „Čuda vlaške magije“, „Magija biljaka – i lek i amajlija“, „Magijski
- Korica knjige “Vlaška magija 2”, Jasne Jojić, original se kupuje na broj +381(0)65/216-416-0
kalendar za crvena slova“, „Magijski kalendar za srećne dane“ i sve druge knjige čiji je autor Jasna Jojić naručuju se na telefone: 065/ 216-416-0 i 011/ 2452- 019 i kupuju na kiocima „Future plus“ i u „Maxi“ i „C marketima“, a u Crnoj Gori u objektima Rokšpeda i megamarketima. Knjige Jasne Jojić koje se prodaju preko internet sajtova, na uličnim tezgama i sajmovima i u STR prodavnicama,… su pirati – falsifikati i u njima nećete čitati originalne tekstove.
OBAVEŠTENJE
Sadržaj sa ovog sajta ne sme se kopirati ili reprodukovati u bilo kom obliku, elektronskim ili mehaničkim sredstvima, uključujući fotokopiranje i presnimavanje bez predhodnog pismenog odobrenja autora. Informacije sa ovog sajta namenjene su u obrazovne svrhe i ne treba ih koristiti za dijagnostikovanje i lečenje zdravstvenih problema, bez konsultovanja stručnog lica. Autor i izdavač ni na koji način nisu odgovorni za neprimereno korišćenje podataka sa ovog sajta ili iz knjiga Jasne Jojić.