Zlo vreba sa raskrsnica
Mnogi rituali vračara iz Timočke krajine izvode se noću na svetim ili nečastivim mestima. Zli demoni isteruju se kod vodenica. Drumovi su prebivališta snažnih magijskih moći. Najveći rizik da se navuče crna magija su raskrsnice
Vlaške vračare iz Timočke krajine, za čije moći etnolozi tvrde da su jače od ili vudu magije i zapisa muslimanskih hodža svojim se moćima služe isključivo u prigodnom ambijentu. Poput druida i šamana, i one svoje vrlo delotvorne rituale i obrede izvode uglavnom noću i deluju tamo gde se okupljaju njihovi čudni saveznici sa drugih planova, vile, djavoli i drakovi. I dok svetski magovi tvrde da tako čuvaju svete kultove, prizivaju duhove svojih predaka i jačaju sopstvena vančulna iskustva, običan svet sumnja da oni sa nečastivih mesta navlače zlo
Saborišta psihičkih moćnika na svim kontinentima su tajnovite rečice, predeli gde stalno prolaze ljudi i stoka, ali su u tren- du i odavno napuštene kuće, oronule vodenice i crkvišta iz rimsk- og perioda. Posebnu snagu činima daju i mesta gde su se odigrala ubistva, samoubistva, napuštena groblja ili stoletno stablo bez kr- ošnje. A ako se više toga ispreplete na jednom prostoru onda je to savršeno sklonište za potajni rad majstora magije. Posebno za ba- canje i skidanje čini kojima se bave čuvene vlaške vračare.
Znajući sve to raskrsnicama se kao kultnim mestom za uspešno mađijanje služe i profesionalci ali i običan svet. Ona je pravo mesto za naivnu ali delotvornu opšte poznatu narodnu magiju. Na taj na čin shvaćena, ona je u narodu prebivalište mnogih magijskih moći bilo da se tu nešto ostavi ili se sa nje pokupi. Otuda i mnoga sujeverja vezana uz nju.
Prva opasnost vreba već kada se neoprezno, kroz centar, preseče raskršće puteva. To nikada ne treba činiti jer na raskrnice mnogi bacaju predmete u koje sami pokušavaju da umetnu svoju nesreću nadajući se da će ona preći na nekog drugog, ko ih slučajno nađe i pokupi. U tu se svrhu naravno najčešće ostavlja ono čemu ljudi teško odolevaju. Zlato ili novac. I dok se sa zlatom reskira jer ono teško gubi svoja dobra zračenja kojim je napunjeno još dok je neiskopano ležalo pod zemljom, novac je pravi rekvizit za prenošenje nesreće.
U Timočkoj krajini mnogi veruju da ovako mogu izlečiti svoje bolesti poput kožnih osipa, glavobolje i drugih nedaća za koje se teško nalazi uzrok pa i lek.
Tri večeri za redom protrljaju obolelo mesto vrednom monetom a posle je ostave na raskrsnici da je neko u svojoj pohlepi pokupi. Pri tom ih kažu ne grize savest jer se osećaju kao da su svoj lek nečim platili. Uz sleganje ramenima komentarišu kako dva dobra nikada ne mogu zajedno i pozivaju se na sudbinu koja po njima određuje koga će zadesiti bolest, kome će proći a ko će od nje biti pošteđen.
I vračare za potrebe svojih pacijenata (koje zahtevaju mnogo truda) koriste raskršća. Pošto će im za uspeh biti potrebna sva sila stihijski raspoložene prirode, one biraju doba kada im u kontaktu sa njom niko neće smetati. Duboku noć kada se krv ledi u žilama od tišine.
Pred raskrsnicu se skidaju gole i samo njihov tihi šapat kojim izgovaraju bajalice para sablasni muk. Tako obično mole određene demone da izađu i pomognu da se neutrališu tuđe čini ili da se slične odašalju. Zauzvrat nude ili obećavaju pominjanje demona, njegovu slavu, bogatu “trpezu”… Pa čak i same sebe za buduću uspešnu sa radnju na dva fronta – ovozemaljskom i onostranom.
One tamo, sledeći tradiciju religije svog naroda stare više hiljada godina, odlaze najčešće u gluvo doba noći. Same i ćutke. Kako su priznale Slavoljubu Gacoviću, etnologu Muzeja u Zaje- čaru, tada se ne smeju osvrtati uokolo ili iza sebe. Čak i kada čuju razne krike, jecaje ili jeziv smeh, ne treba da zastanu, ili se ne daj bože sapletu. To bi pokvarilo ritual koji su nameravali da izvedu ali bi im ugrozilo i rejting koji imaju kod svojih vodiča sa viših nivoa.
(Odlomci iz knjige Vlaška magija 1 Jasne Jojić)
KAKO DO KNJIGE
Originalne knjige „Vlaška magija 1“, „Vlaška magija 2“, „Čuda vlaške magije“, „Magija biljaka – i lek i amajlija“, „Magijski kalendar za crvena slova“, „Magijski kalendar za srećne dane“ i sve druge knjige čiji je autor Jasna Jojić naručuju se na telefone: 065/ 216-416-0 i 011/ 2452- 019 i kupuju na kiocima „Future plus“ i u „Maxi“ i „C marketima“, a u Crnoj Gori u objektima Rokšpeda i megamarketima. Knjige Jasne Jojić koje se prodaju preko internet sajtova, na uličnim tezgama i sajmovima i u STR prodavnicama,… su pirati – falsifikati i u njima nećete čitati originalne tekstove.
OBAVEŠTENJE
Sadržaj sa ovog sajta ne sme se kopirati ili reprodukovati u bilo kom obliku, elektronskim ili mehaničkim sredstvima, uključujući fotokopiranje i presnimavanje bez predhodnog pismenog odobrenja autora. Informacije sa ovog sajta namenjene su u obrazovne svrhe i ne treba ih koristiti za dijagnostikovanje i lečenje zdravstvenih problema, bez konsultovanja stručnog lica. Autor i izdavač ni na koji način nisu odgovorni za neprimereno korišćenje podataka sa ovog sajta ili iz knjiga Jasne Jojić.